„Autobus za Nedelišće, Pušćine, Varaždin stoji na drugom peronu“, obavještavao je glas s razglasa. Bilo je uzbudljivo promatrati dolaske i odlaske autobusa. No, još je uzbudljivije bilo na željezničkom kolodvoru. Na blagajni smo kupili karte, a na prvom peronu već nas je čekao vlak za Varaždin. Jedan vagon bio je rezerviran samo za nas. Prometnik je zazviždao, vlak je krenuo.

Kondukteru smo dali na uvid putne karte. Uživali smo na našem kratkom putovanju. Nekima je to bilo prvo putovanje vlakom.

Nakon povratka u Čakovec, na kolodvoru nas je dočekao pomoćnik šefa kolodvora. Strpljivo je odgovarao na mnoga naša pitanja.

Školski autobus nas je vratio u školu. Bilo bi dobro da smo putovali i brodom. Za putovanje zrakoplovom trebalo bi nam ipak malo više hrabrosti. Možda kad odrastemo!